Magnezijum je mineral koji učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija u telu. Ali ta cifra, koliko god impresivna zvučala, ne govori puno dok ne razumeš šta se zapravo dešava kada ga nema dovoljno.
Svaki put kada se mišić skupi, magnezijum mora da bude prisutan da bi se opustio. Svaki put kada nervna ćelija okine signal, magnezijum reguliše intenzitet tog signala. Svaki put kada ćelija proizvodi energiju u mitohondriji, magnezijum je neophodan kofaktor u tom procesu. Bez njega, ovi procesi se ne zaustavljaju, ali postaju neregulisani, napeti i neefikasni.
To je ono što se oseća kao grčevi koji dolaze bez razloga, napetost u mišićima koja ne prolazi ni nakon odmora, umor koji nije proporcionalan aktivnosti i san koji ne obnavlja koliko bi trebalo.
Ali pre nego što magnezijum može da uradi bilo šta od ovoga, mora da prođe kroz crevnu barijeru i stigne do tkiva koja ga trebaju. I tu je ključna razlika između oblika.
Magnezijum laktat nastaje vezivanjem magnezijuma za mlečnu kiselinu. Ono što ga čini posebnim je njegova visoka rastvorljivost u vodi i sposobnost da prođe kroz crevnu sluznicu efikasno bez izazivanja iritacije. Neorganski oblici poput magnezijum oksida su praktično nerastvorivi i prolaze kroz digestivni trakt bez značajne apsorpcije. Magnezijum laktat se rastvara brzo, apsorbuje se ravnomerno i dobro se podnosi čak i pri višim dozama i dužoj svakodnevnoj upotrebi.
Kada magnezijum laktat uđe u krvotok i dospe do tkiva, pokreće procese koji su od njega direktno zavisni.
U mišićnom sistemu, magnezijum reguliše odnos između kalcijuma i kalijuma unutar mišićnih ćelija. Kalcijum pokreće kontrakciju, magnezijum omogućava opuštanje. Kada je magnezijuma premalo, mišići ostaju u stanju povećane napetosti. Grčevi, trzaji i osećaj ukočenosti direktna su posledica tog disbalansa. Kada se magnezijum obnovi, mišići se opuštaju prirodno i potpuno.
U nervnom sistemu, magnezijum reguliše aktivnost NMDA receptora, jonskih kanala kroz koje kalcijum ulazi u nervne ćelije i aktivira ih. Magnezijum deluje kao prirodni blokator tih kanala, sprečavajući prekomerno uzbuđenje nervnih ćelija. Kada je njegova koncentracija niska, nervni sistem postaje hiperekscitabilan. To se oseća kao razdražljivost, anksioznost, poteškoće sa isključivanjem misli i nemogućnost da se telo smiri čak i kada nema objektivnog razloga za napetost.
U produkciji energije, magnezijum je neophodan za aktivaciju ATP-a, molekula koji ćelije koriste kao direktno gorivo. ATP mora da bude vezan za magnezijum da bi bio biološki aktivan. Bez dovoljno magnezijuma, ćelije imaju energiju u obliku koji ne mogu da iskoriste. To objašnjava zašto se umor od deficijencije magnezijuma ne rešava odmorom već samo obnavljanjem zaliha samog minerala.
U kvalitetu sna, magnezijum moduliše aktivnost GABA receptora, inhibitornih receptora koji smiruju nervni sistem i pripremaju telo za san. Istraživanja pokazuju da magnezijum skraćuje vreme potrebno za uspavljivanje i produžuje duboke faze sna. Paralelno, reguliše lučenje kortizola kroz HPA osu, smanjujući pozadinsku razinu stresa koja sprečava telo da se potpuno opusti.
Efekat magnezijum laktata nije trenutan. Telo treba nekoliko nedelja da obnovi tkivne rezerve, jer se deficit akumulirao polako i obnavljanje ide istim tempom. Ali kada se rezerve popune, razlika je sveobuhvatna. Mišići se opuštaju, nervni sistem se smiruje, energija postaje stabilnija i san počinje da obnavlja onako kako bi uvek trebalo da obnavlja.
