Astaksantin počinje svoju priču u mikroalgi koja živi u ekstremnim uslovima.
Kada mikroalga Haematococcus pluvialis ostane bez vode ili hranljivih materija, aktivira mehanizam preživljavanja. Počinje da proizvodi i akumulira astaksantin u velikim količinama, gradući oko sebe zaštitni štit od oksidativnog stresa koji bi je inače uništio. Ta ista alga može da preživi u stanju mirovanja godinama, zaštićena upravo tim molekulom. Kada je unesemo, taj mehanizam zaštite prelazi na naše ćelije.
Ali ono što astaksantin čini jedinstvenim nije samo snaga tog zaštitnog dejstva. To je način na koji deluje na ćelijskom nivou koji ne postoji kod gotovo nijednog drugog poznatog antioksidansa.
Većina antioksidanasa je ili rastvorljiva u vodi ili u mastima. To znači da mogu da štite samo jedan deo ćelije. Vitamin C deluje u vodenom okruženju unutar ćelije. Vitamin E štiti masne membrane. Astaksantin je i jedno i drugo istovremeno. Njegova molekularna struktura mu omogućava da se ugradi u ćelijsku membranu i proteže se kroz ceo njen presek, od spoljašnje do unutrašnje strane. To znači da štiti i membranu i unutrašnjost ćelije u isto vreme, što daje potpuniju zaštitu od oksidativnog oštećenja nego što je ijedan drugi antioksidans može da pruži sam.
Druga ključna karakteristika je sposobnost astaksantina da prođe krvno-moždanu barijeru i krvno-retinalnu barijeru. Ovo su dve od najselektivnijih barijera u telu, dizajnirane da zaštite mozak i oči od štetnih supstanci. Velika većina molekula, uključujući mnoge antioksidanse, ne može da ih pređe. Astaksantin može, i upravo zato direktno dostiže tkiva mozga i mrežnjače i štiti ih od oksidativnog stresa.
U očima, ovo se prevodi u konkretnu zaštitu. Mrežnjača je izložena konstantnom oksidativnom stresu od svetlosti, posebno od plavog svetla digitalnih ekrana. Astaksantin neutrališe slobodne radikale koji nastaju u mrežnjači, smanjuje zamor očnih mišića koji kontrolišu fokus i poboljšava prokrvljenost kapilara u oku. Klinička istraživanja pokazuju merljivo smanjenje zamora očiju i poboljšanje vidne oštrine nakon redovne suplementacije, posebno kod osoba koje provode duge sate pred ekranima.
U koži, astaksantin deluje na dva nivoa istovremeno. Spolja, štiti kožne ćelije od UV oštećenja neutrališući slobodne radikale koji nastaju pod uticajem sunčevog zračenja. Iznutra, smanjuje razgradnju kolagena i elastina, proteina koji koži daju čvrstinu i elastičnost. Meta-analize kliničkih studija pokazuju merljivo poboljšanje vlažnosti, elastičnosti i smanjenje vidljivosti bora nakon redovne upotrebe.
U mišićima i fizičkim performansama, astaksantin smanjuje lipidnu peroksidaciju tokom intenzivnog napora. Oksidativni stres koji nastaje u mišićima tokom vežbanja je jedan od glavnih uzroka zamora i odložene mišićne boli. Kada je astaksantin prisutan u tkivu, neutrališe te slobodne radikale pre nego što stignu da oštete mišićne ćelije. Studije pokazuju produženje vremena do iscrpljenosti i brži oporavak nakon napora.
Važno je razumeti da se astaksantin akumulira u tkivima tokom vremena. Nije stimulans i ne daje trenutni efekat. Telo treba nekoliko nedelja redovne suplementacije da izgradi dovoljnu koncentraciju u ćelijskim membranama, mozgu, mrežnjači i mišićima. Ali kada se ta koncentracija dostigne, zaštita postaje sveobuhvatna i kontinuirana, od očiju i kože do mišića i mozga, kroz jedan molekul koji evolucija nije slučajno smestila upravo u najtvrđe preživljavanje koje mikroalga poznaje.
